dragi ... , ne, zaista ne znam kako se zoveš. možda je tako i najbolje. da idolizovanje jednoga zamenimo idolizovanjem ničega, jer, šta nam ostaje kada nema čega za obožavati? nema više premijer lige od pola dva popodne subotom uz kafu i sveže odštampan tiket, nema više ni serije a na trećem kanalu nedeljom, ni repriza srećnih ljudi da se dereš O ARANĐELE GONI STOKU, nema više ni lise an da je crnac popampr- dobro uglavnom shvatio si, nema ničega.
helou maj onli uan
posmatrao sam te, pratio kako prodireš u pravu suštinu svakog mogućeg problema današnjeg društva kao era ojdanić u maloletnicu svojim oštrim potezom pera i mastila (jer hemijska nije došla do Tvojega sela) i iščekivao sam tu nedelju da vidim šta ćeš Ti reći. a onda, ta nedelja nikada nije došla. došli su i po tebe, ili si se sam sklonio, ko bi više znao. a ja sam čekao.
zaboravio sam, sem imena Tvoga, i kako izgledaš. prošlo je dosta vremena kako sam zapravo čuo reči Tvoje, upijao ih kao leb moču na svinjokolju pre dvaes godina kod stojana debelog, i opet mi ništa nije ostalo. sem džejeve ploče iz devedesšeste.
oduvek gospodin
a sanjao sam te skoro. kao nekada, opet se sjaji Tvoj brk od masnoće, jebiga, možda te i holesterol sjebao na kraju. odmah sam se setio glasa Tvojeg, ma svega. sem imena. kad odjednom, preda mnom se pojaviše slova. navodila su me, možda bih se setio i pre da nisam lomio sve one retrovizore glavom kad sam bio mali. R A D O . šta rado jebote? RADO RADO. šta rado? RADO RADO RADAŠINE
otvore se oči ko kafanska vrata.
Коментари
Постави коментар