šta je ono što budi onu našu stranu koje se i sami plašimo? jesu l' to snovi, koji te, neostvareni, noću drže budnog, ili je to možda ona devojčica iz resnika koja je rekla "ma opušteno, samo sipaj" samo da bi ti se javila 7 meseci kasnije sa stomakom do zuba? ljudski um, ionako ujebana stvar, često ima tendenciju da još više pojača intenzitet gore navedene ujebanosti tako što će ti najverovatnije dodeliti neki afinitet prema ne baš socijalno prihvatljivim stvarima: midžet pornografiji, studiranju arheologije ili, u mom slučaju, srpskom reprezentativnom fudbalu.
mislim, da se ne pravimo, i naš klupski fudbal je zrela kurčina ali klupski fudbal često nema jednu vrlinu reprezentacije - svi su naši. tako da, ne moram da guglujem ime majke gejlora kange (ale ale ale ale) kada po pedeseti put na istom meču proba da ponovi onaj gol sa 35 metara krasnodaru, nego isto to samo sa lukom milivojevićem/antoniom rukavinom/nenadom milijašom (?) ili ne daj bože raćom petrovićem. to su bre naši momci, pa čak i kada se ćopavi stojković baci na loptu koja ide u aut brzinom od -2 kilometra po danu.
elem, tanjirača se dosetila da sortira, po svom subjektivnom dojmu naravno, jer ko jebe istraživanje u novinarstvu, dveiljadesedamnaesta je bože moj, nešto poput šektin a fula srpske fudbalske reprezentacije. ljubavno pismo ljudima zbog kojih sam gubio živce od devete godine.
5. moćni b(r)ane ivanović
jebem li te u taj mladež ispod desnog oka milion puta. pa dobro čoveče jesi li ti normalan, imaš milion godina i manje trenutnog umeća nego što ima prosečni štoper hajduk liona. mrči se molim te i zamoli šabana da te više ne zove.
bonus: dejo kao selektor
svaka slučajnost sa autorom teksta je potpuno slučajna. majke mi.
mislim, da se ne pravimo, i naš klupski fudbal je zrela kurčina ali klupski fudbal često nema jednu vrlinu reprezentacije - svi su naši. tako da, ne moram da guglujem ime majke gejlora kange (ale ale ale ale) kada po pedeseti put na istom meču proba da ponovi onaj gol sa 35 metara krasnodaru, nego isto to samo sa lukom milivojevićem/antoniom rukavinom/nenadom milijašom (?) ili ne daj bože raćom petrovićem. to su bre naši momci, pa čak i kada se ćopavi stojković baci na loptu koja ide u aut brzinom od -2 kilometra po danu.
elem, tanjirača se dosetila da sortira, po svom subjektivnom dojmu naravno, jer ko jebe istraživanje u novinarstvu, dveiljadesedamnaesta je bože moj, nešto poput šektin a fula srpske fudbalske reprezentacije. ljubavno pismo ljudima zbog kojih sam gubio živce od devete godine.
5. moćni b(r)ane ivanović
jebem li te u taj mladež ispod desnog oka milion puta. pa dobro čoveče jesi li ti normalan, imaš milion godina i manje trenutnog umeća nego što ima prosečni štoper hajduk liona. mrči se molim te i zamoli šabana da te više ne zove.
jebem ti stvarno kao neki neandertalac
4. vladimir doživotni golman stojković
nije u top 2 samo zbog onog odbranjenog penala švabama dveiljadedesete. potpuno sludeli čovek, još uvek je prvi golman u reprezentaciji iako nema mesta za njega ni u notingem forestu (ali partizan uvek čeka svoju ružnu prošlost)
kukala ti majka
3. dušan petković
jel se seća neko mundijala u švabiji 2006.?
ovaj mladić je sin tadašnjeg selektora ilije, koji je bio pozvan na isti samo zato što je proizvod mošnica malopre navedenog.
jebemti državu.
2. babinjo/lola smiljanić
babinjo - srpski makelele. naravno ne zbog igara, već zbog svedočenja njegovog nekadašnjeg saigrača vladimira stojkovića o tome kako ima najveći kurac među fudbalerima.
lola smiljanić - lik koji je posle 128. derbija rekao da je partizan zatvorio marakanu i "nek zvezda sad uzme titulu ako je nije sramota
naravno, obojica su bili reprezentativci iako među sobom nemaju ni tri funkcionalne nervne ćelije
1. presveti otac pantelej
čovek koji je uspeo nemoguće - da u meni u isto vreme izazove osećaje potpune, bezuslovne ljubavi i apsolutne mržnje samog bića. legendarni strelac (?) 10 golova u čak 43 utakmice. idol i šupak.
bonus: dejo kao selektor
svaka slučajnost sa autorom teksta je potpuno slučajna. majke mi.
Коментари
Постави коментар