kada je davne 2012. godine boris "zauvek džordž kluni" tadić ispušio fini falusoidni primerak, da ne kažem kurčinu, na izborima, i svoje mesto na andrićevom vencu ustupio tomislavu "nusknvp grobari 1970 jug" nikoliću, politička scena srbije je doživela veliki potres prouzrokovan činjenicom da će demokratska stranka, ionako održana samo činjenicom da je tadić bio predsednik (i đilas gradonačelnik!!!) postala najveća opozicija, što je generalno u univerzumu smatrano kao takozvani "kurčina" potez.
da se ne lažemo, ni opozicija dvehiljaditih nije bila mnogo bolja, ali su imali opravdanje- od 2003. voja šešelj, pravi lider opozicije u prvoj polovini prošle decenije je bio zarobljen u hagu, što je značilo da ime vođe opozicije nije "krasilo" nijednu listu koja bi izašla na izbore sa srs.
nakon predsedničkih izbora 2008., kada je srpski džordž kluni uzeo i drugi mandat, nastao je razdor u srs, što je dovelo do toga da toma "grobari jug" nikolić i aca "mali aca" vučić pokupe svoje stvari i zapale kod babe u švajcarsku, to jest, osnuju sns i useru se svima u život.
elem, sve je ovo bilo elementarno za znati kako bi razumeli ono što je usledilo dolaskom tomislava na mesto predsednika, jer je tada tomica, oduvek čovek naroda, izjavio kako se povlači sa mesta predsednika sns i na to mesto postavio acu "srednji aca" vučića, čoveka koga danas znate kao onog koji drži naša muda u šaci.
ti izbori 2012. su bitni jer su se, sem predsedničkih, tada održali i parlamentarni izbori na kojima su toma&aca obrisali pod udruživši se sa ivicom "volim popit volim zagalamit" dačićem i uvalili jednu mega kurčinu dsu, što je dovelo do raspada gorenavedenog, stanju u kojem se još uvek nalaze (mislim, šutanovac???? jel' vi mene jebete?)
dakle, situacija posle 2012. je ovakva: sns+sps su opet jači od svake druge moguće koalicije, pogotovo kako dolazi do stvaranja novijih pokreta i stranaka, koje opet, uglavnom zahvaljujući potpunoj neharizmatičnosti (ludi radule) i potpunim odsustvom šarma i kontroverze (sori jankela) ne mogu nikako da se mere sa snagom aktuelne vlasti.
čak i kada bi idealni kandidat za tako nešto postojao, morao bi da se suoči sa realnim stanjem opozicije: podeljena na "šala na stranu" evropejce (salou janković, DOSTA JE BILO (platio nam radule da napišemo puno ime), ds "mlohava ćuna" šutanovca i ona šugava koalicija sa tadićem), koji opet ne mogu da se dogovore, čak ni među sobom i njihova ciljna grupa su ljudi iz većih gradova koji su ionako već okupirani, i patriotskim blokom koji čine dss i dveri, koji, koliko god boško obradović bio mim materijal, ne mogu ništa da urade.
predsednički izbori 2017. su bili idealna šansa da se bar malo promeni slika- ne mislim naravno da je jankela trebao da pobedi, nikako, ali što bar evropski deo opozicije nije mogao da stane iza jankele ili vuka "sunđerbob" jeremića? em ne bi izgledalo kao da su toliko sebična stoka, em bi došlo do kakve-takve slike delimično složne opozicije, koja bi, uz zasićenje aktuelnom vlašću, mogla da napravi problem na sledećim vanrednim parlamentarnim izborima. (naravno da će biti vanredni, aca je psiho i želi da ugazi ova poluzgažena govna)
neka je sa srećom, vidimo se za nekoliko godina na listićima.
Коментари
Постави коментар