Noć kao kulturni homosapiens iliti izložba Zvezdana Miloševića

dobro veče poštovani prijatelji, poštovane kuje, poštovana stoko, kao i svi ostali koje ne poštujemo, večeras smo se obreli u najnovijem kulturno-ugostiteljskom objektu, prvom ovakvoga tipa na teritoriji opštine grocka, galeriji "pop ćira i dopa kila" 

elem, na ovu lokaciju smo pozvani od strane jednog od najvećih umetnika moderne... umetnosti, izvesnog gospodina zvezdana miloševića

uživajte.



dole rembrant gore glava vola

t: dobro veče gospodine miloševiću -

zvjezdan: molim vas, za vas - zvezdan

t: neka hvala. gospodine miloševiću, možete li nas sprovesti kroz ovu izložbu i eventualno sažeto objasniti neka od vaših dela koja definišu istu?

zvj: naravno mili moji, počinjemo od mojeg najnovijeg i trenutno najizazovnijeg komada - zove se "bol" i podrazumeva nivo više svesti radi razumevanja istog - gotovo stupanje u status "bolnog" čoveka, izvolite, pogledajte, mogli bi i mi malo da se bolimo a bubi?


sinoć sam spremao picu pa je ostalo sira malo izvinite

t: neka hvala. koliko sam čuo - vi se bavite i performansima, često previše kontroverznim i izazovnim za ovaj region?

zvj: ah da, zapravo, večeras ćete imati priliku da vidite moj najnoviji performans, pod imenom "loše vino" - retka introspekcija u mušku sujetu, koja podrazumeva veliku izazovnost i strpljenje u svesti samoga subjekta, u ovom slučaju mene - koji se predaje svojim nagonima za preživljavanje - sve uz muzičku podlogu jednoga od najvećih -

t: znači neko vam mlati kurčinom po faci dok slušate istu pesmu massima, sve dok vam se ne skurči i ne spalite celu halu?

zvj: tako nekako. elem, pođimo dalje, u predeo gde moja prva ljubav stanuje - likovna umetnost. ovo je moje najdraže i najnagrađivanije delo - "oko"


milune jel i ti vidiš što i ja ili nas jebe ovaj obojicu?

t: da pretpostavimo, lepota je u "oku" posmatrača, te svako vidi ono što želi da vidi i tako ovo delo predstavlja samo savršenstvo?

zvj: ma jok, ali to je prva stvar koju mi je rekao neki holanđanin što ju je kupio davne 2003. eee kad se setim, ja klošarim na železničkoj i dajem hendžobove za gram dopa, spavam na ovom platnu kad odjednom dođe taj viljem, napriča mi ta sranja, da mi sto hiljada eura i ostavi broj. tako sam ti postao umetnik, ali jebiga ljubav prema drkici ostala zauvek. izvini sada, počinje mi performans... "ne vjeruj mi noćas, svakog časa, nudit ću ti više...."


Коментари