Paperjasti brkovi Petra Petrovića iliti kako biti nečovek?

pozdrav zauvek vjerni i odani auditorijume jedinog novinarskog izvorišta koje je sada zabranjeno u čak tri zemlje (sve dok su to one što priznaju kosovo boli nas kurac), danas se nalazimo ispred dobropoznatog ugostiteljskog objekta "vuk games" gde će se za koji minut održati intervju jednog od najvećih ljudskih govana i lopova identiteta, javnosti, pa i nama, poznat samo pod pseudonimom "Petar Petrović".



za dom spremni!

nakon dva sata čekanja prouzrokovanog zbog čak 60 poruka poslatih u preciznim intervalima od po pet minuta sadržine "tu sam za dva minuta brate znaš koja gužva evo andrija milošević mi zabio lakat u levi kuk i priča viceve već 20 minuta nemaš pojma koliko je neprijatno mora na silu da se smejem inače uvrne lakat", konačno smo dočekali izvesnog gospodina petrovića. na prvi pogled, a bome i na svaki sledeći, dalo se primetiti koje karakteristike ima jedan nečovek - bio je kepec, imao brkove u njeguševom stilu, samo što ih izgleda nije obrijao od trinaeste godine, pa su još uvek bili meki, i gajio je jak zetski naglasak, lažan naravno - oca ti jebem kao da sam kepeca mimu karadžića intervjuisao



ovo mu na wa profilna 100%


sledi transkribovana verzija našeg razgovora sa izvesnim gospodinom petrovićem:

t: voleo bih da mogu da vam kažem poštovani, ali, upoznati smo sa vašom velikom ulogom nečoveka na ovoj sceni koju zovemo život, tako da-

pp: slušaj ti njega - "poštovani" - alo mali pa tako ćaću kotkuće zovi retarde jedan. oš žvaku?

t: aj daj - JEL TI MENE JEBEŠ DA SI UPRAVO BACIO FORU SA ONOM ŽVAKOM NA STRUJU GOVEDO


red šege red šale red jebavanja majki onom malom što je to doneo u školu

pp: ma aj bre mali opusti se vidiš da te jebem malo, no, što s ti ono bješe hteo da pitaš a?

t: kako je bre nastalo takvo govno od čoveka poput tebe?

pp: znaš kako mali, na ulici vlada samo zakon jačeg, danas jesi sutra gde si mali jebiga tako ti je - 

t: jel bi mogao možda da izvadiš ruku iz mog džepa retarde snimam te

pp: izvini mali stara navika jebiga - počeo sam sa 12 godina kad sam ćaletu uzimao pare za rulet, razumeš me, već sam upa u neke dugove, počeli zelenaši da me vijaju, jurio me bre i ćaća onog debila iz dnevnjaka bre onog crnogorca znaš ga 100% zajmio pare od svakoga - daj jebote nije fora gde ti je novčanik, već pet minuta ti po džepovima od jakne vršljam


 znaš kako mali, ja većeg nečovjeka ne videh

t: kako te neko nije ubio od batina do sada maloumniče?

pp: ma pusti, bilo je tu svega, dva puta mi postavili bombu pod auto ali boli me kurac ionako nije bio moj no sam od kuma zajmio. više pokušaja atentata na mene no na sve američke precednike zajedno mali, sedam preloma svih ekstremiteta, četiri otmice majke, reko, ko je jebe kad nema kod sebe za otkup, pet sačekuši u stanu, ali mi uvek nađu lažna dokumenta pa onda pretuku nekog jadnika pa onda hoće i taj da me ubije, šta da ti kažem mali, firma samo raste - 

t: šta si ti sad ispričao život ti jebem

pp: - ne prekidaj - dva metka u svakom kolenu, zato sam i kepec, alo mali pa ja sam nekad bio visok ko vraneš bog te jebo, 3 manje frakture lobanje i oko četiristotineidva projektila upućena ka mojoj malenkosti, u koje spadaju: flaše, pepeljare, cigle, upaljači, neke me stoke i stolicama gađali



je suis slavko

pp: i to ti je ukratko moja tužna priča mali. jel imaš sve?

t: a valjda će biti jebiga - alo jebote vraćaj novčanik

pp: izvini opet mali, navika. aj pa se čujemo, treba se vidim sad sa nekom ovde, pričao sam joj da sam nezvanični arkanov naslednik pa bi mogla šteta nastati ako me vidi da pričam sa klincima, uzdravlje, i cimni me obavezno ako misliš neke mađarske papire da sredimo pozzzzzz

Коментари

Постави коментар