"dragi kume,
pravo da ti kažem, i ne može mi biti više svejedno. ovaj život je jedna uistinu čudnovata stvar - nikada se nigde nije moglo naći više krasota, haosa ni razočarenja. a videli smo ih podosta kume - te Mijatova prečka, pa hag, pa dušan svilar pobednik zvezdi granda, pa suđenje onomad protiv turaka, pa šimunić usred beograda ubio sulejmanija, pa boro čorbo botina, a najgore od svega ivan ljuba pobednik velikog brata pa gde to ima život ti jebem
tačno mu se na faci vidi da za padeže nije čuo
i zato odlazim negde daleko, i ne znam oćul se vraćati ikada. na mene nek te seti kafe zale, i kad čika velja unutra prebacuje nogom preko stola pa se kezi sa svih 7 zuba, nek te na mene seti kad u tarapani aca lukas pet puta mesečno apsolutno mrtav zalegne na onu klavijaturu jadnu pa svira uvod za ej otkad sam se rodio tri sata na ripit, nek te na mene seti onaj gospodin upitnog etničkog porekla što prodaje dresove iza burita
reko kum da ništa ne dirate dok se on ne vrne
praštaj kume što odlazim ovako, bez pozdrava, no se izvini onoj i kumiću ti što im je glava kuće stoka nezajažljiva, i pogledaj onog malog katkad za mene. ako je štogod bilo nekorektno, ti kume oprosti, a mi se vidimo jednom.
zbogom kume."
pismo preuzeto iz:
dositej obradović ,,život i priključenija"
teofil (19), pošao na studije u sremsku kamenicu
stojan (46), otišao u njemačku na prinudni rad
Коментари
Постави коментар