oduvek vjerovanja da se isprike koriste samo za sitna kašnjenja, a da se ona veća, poput ovog, mogu pripisati samo povećem bolu u predelu pelvisa, ili nekom rastrojstvu tipa nervnom, takođe karakterističnim za ove prostore, čitaoci ostaju bez gorepomenutih.
naime, nakon izuzetno, blagorečeno, događajne godine i, još blaže rečeno, događajnijeg nastavka, moje fizičko i umno biće su odlučili da privremeno grafitnom olovkom stave tačku na svoju saradnju, te su me ostavili sa samo dve od mojih čak sedam nervnih ćelija, koje su nesrećno procenile da bi moje fizičko biće, koje je u međuvremenu postalo zaposednuto sopstvenim egom, bilo bolji i odgovorniji roditelj od moga razuma, koji se verovatno za vreme ove pauze jebavao okolo pa se vratio još bolesniji - blagosloveni bili svi mi, zaista. ova uvertira je bila potrebna kako bi se približio motiv umnog preživljavanja i stvari koje činimo u ime istog - u ovom slučaju gledanje tutto completo onog najboljeg iz opusa PAVIĆEVŠTINE.
u slučaju da niste upoznati sa pojmom pavićevštine - radi se o kreacijama uglavnom siniše pavića, a bogami i supruge mu ljiljane kad zagusti, koje uživaju najveću čast koja se može pružiti nekom domaćem mediju - termin od 20h na rtsu koji podrazumeva neke od najvećih bisera srpske kinematografije koji su potekli iz pera pavića - TESNA KOŽA BOLJI ŽIVOT SREĆNI LJUDI PORODIČNO BLAGO i neke druge serije koje ćemo zanemariti jer su, kolokvijalno rečeno, go kurac, dok su za potrebe teksta, i sa velikom radošću, odgledani samo srećni ljudi i porodično blago - probao bih i bolji život al mi se smrači kad gledam svetlanu bojković više od 20 minuta dnevno
i zaista, sve je ovo tako nestvarno, sunce i kiša zajedno, na minut sve mi onako lijepo, a onda opet po sat, kao lutkica iz vudu magija, ubijam sebe i tražim je ja, rečima dada polumenta, krasno uistinu, no kakve veze sve to ima sa književnim žanrom bildungsroman, navedenim u naslovu teksta? elem, posmatrajući tok radnje porodičnog blaga iz perspektive najmlađeg gavrilovića - bebana, jasno se primećuju paralele sa glavnim likom najpoznatijeg dela gorepomenutog žanra - velika očekivanja čarlsa dikensa. da li su sličnosti između sazrevanja bebana gavrilovića i filipa pipa piripa slučajne ili pak pavići ovime prave omaž ključnim delom žanra koji će postati sveobuhvatan 150 godina kasnije?
kako bi mogli da pristupimo analizi, potrebno je objasniti pojam bildungsromana i šta on zapravo podrazumeva - vikipedija veli da se radi o duhovnom rastu i razvoju individue od najranijih trenutaka do zrelosti, što je danas svaka stvar na svetu.
no da se vratimo na usporedbu bebana i pipa: prva, i onome koji je upoznat sa velikim očekivanjima, najveća razlika koja se ipak može najlagnije osporiti - beban ima roditelje, dok se portret pipa kao klinca bukvalno pravi na grobovima njegovih roditelja - da, ali koji su bre gavrilo i valerija kurčev faktor u bebanovom životu - gavrilu je u glavi samo 20 hiljada maraka koje je dužan za topli obrok a valerija je svetlana bojković kao i uvek i u svemu i mora da bude uvek iznad svake situacije tako da je isto kao da ne postoji isparila puf
filip pip pirip: siroče, živi u engleskom ekvivalentu begaljice sa sestrom koja postaje nema i nepokretna i njenim suprugom koji je dobar u dušu al ne zna da se ponaša
beban: brat moj, živi u begeu širi centar sa sestrom koja ide na fdu pa se ne računa kao osoba, bratom za kog bi bilo bolje da je nem i nepokretan i dedom koji je dobar u dušu al ne zna koji je dan - pametnom dosta isti čovek
šalu na stranu ali životni put ova dva lika zaista postaje sličan kada pip pođe u london na pravni a beban padne razred pa ga pošalju kod majstora kreke u servis, kada i zapravo počinje malopre pomenuto formiranje ličnosti. motivi im nisu slični - pip odlučuje da postane gospodin kako bi konačno bio sa estelom kojoj je samo u interesu da ga zajebe, dok beban brat moj odlučuje da ostane u servisu jer mu se dinar osladio, ali i kako bi skupio za sebe i svoje, ali prvenstveno za tužbu protiv tihomira "tike špica" stojkovića i tako prisvojio ćup pun čega? - novaca
i pip i beban na putu ka svom cilju stiču pravog prijatelja, u pipovom slučaju je to onaj nesrećnik herbert kog posle pip sponzoriše i gura, a u bebanovom slučaju je to šegrt majstora kreke MILOJICA koji je pravi gospodin i od mene ima piće ako pročita ovo ikad
moja braća separe moja braća sen trope
na kraju se otkrije da su oba junaka zapravo uvek imali pomoć nekoga ko se, blago rečeno, nalazi u moralnom sivilu - u slučaju pipa piripa to je avelj megvič, bivši robijaš, a u bebanovom slučaju to je niko drugi no majstor kreka, koji, kao i svaki automehaničar, samo za moralno sivilo i zna - jebao te plivajući zamajac da te jebao
takođe je potrebno napomenuti da i pavić, poput dikensa, voli da malo podjebava prenaglašavajući stereotipizovane karakteristike određenih zanimanja - te je poput gospodina džegersa, advokata pipa piripa, koji je toliko zaokupljen onim materijalnim da i sopstvenu ženu posmatra kao stvar, pavić predstavlja istražnog sudiju risa kao toliko preokupiranim onime što on smatra pravdom, da je spreman da osudi i nevine ljude kako bi slučaj bio priveden kraju - ili tako nešto, ako nije, onda ja stvarno ne znam zašto moram da gledam svako veče facu onog silovatelja i ljigavca branislava lečića pravda je spora ali dostižna
naravno, kako ne bi bilo da ja tu optužujem pavića kako je samo prekopirao siže velikih očekivanja za bebanovu priču - evo i primera kako svetski pisci kopiraju pavića, ukazujući na sličnosti između najmlađeg člana porodice golubović, malog smrada nece, i jednim od glavnih likova romana sa kojim je mišel uelbek stekao ugled koji i danas uživa - mišela đeržinskog iz elementarnih čestica.
da počnemo od - pa od početka jebiga - portreta likova - način na koji uelbek opisuje đeržinskog neodoljivo podseća na malog golubovića, a utisak postaje sve jači kada shvatimo da se mišelove karakterne crte najlaganije prenose i na necu - štreberko, pas i baba su mu sve na svetu i prilično je pičkica
smarač
pavić kao da ne zna kako da napiše roditelje koji su zapravo roditelji, osim trenutaka kad se vule napije pa krene redom da ljubi: onu što je seka sabljić glumi što radi u agenciji sa njim, malinu, cigane trubače, svoju majku, svog oca, svoju ženu E ONDA NECU - te i neca kao i beban nema baš nekih dodirnih tačaka sa svojim roditeljima...AL SA BABOM BOGAMI
kao i mišel koji nakon razvoda svojih roditelja živi sa babom u marseju, čest je predmet maltretiranja i ima drugaricu anabel, dok neca živi sa babom i dedom, roditeljima koji su pred razvodom, čest je predmet maltretiranja i ima drugaricu vesnu
okolina u kojoj i neca i mišel odrastaju se mogu smatrati krajnje...bizarne - sa jedne strane, tu je mišel koji je povremeno posećivao svoju majku u hipi komuni nalik onoj koju su vordsvort, kolridž i sauti svojevremeno zamalo osnovali - svet se zapravo vrti oko engleske književnosti 19. veka, ko bi rekao - dok neca odrasta u prisustvu svog ujaka čarlija... ne znam šta je čudnije
brate
naravno, mišel nastavlja sa svojim odrastanjem, dok radnja u srećnim ljudima traje možda najviše godinu dana, kada se naš prozor kroz koji gledamo u necin život zatvara - no, sličnosti među likovima su tolike da moram da se zapitam, da li bi neca onda, pedeset godina nakon kraja serije, kada prcko ponovo uđe u dom golubović-ostojić, uspeo da izmisli bespolno razmnožavanja poput mišela đeržinskog?
Коментари
Постави коментар